Životne priče jedne mame

Naša otočka pustolovina došla je pri kraju. Naš obiteljski godišnji odmor je završio, i polako se vraćamo u svakodnevnu rutinu. Još malo uživamo u ljetnim radostima prije povratka u školske klupe i novim obavezama. Jesmo li se odmorili dok smo bezbrižno "otočarili" ili umorili?  Ako kažem da smo se jedan tren smijali od uha do uha, a drugi tren galamili po kući, bila bi najrealnija scena kao iz nekog dobrog humorističnog filma. Zaista je bilo tako. Kad samo stigli na naš otok i u naš novi dom sljedećih dva tjedan bila nam je potrebna prilagodba koja je trajala otprilike dva dana. Posebno je ta prilagodba na novu okolinu i prostor bila potrebna našem malcu, kojemu je sve bilo novo i zanimljivo. Ta dva dana bila su izuzetno stresna i za mene, jer je malac slabije jeo i bilo je jako izazovno priviknuti ga na novi dom. Bila su mu zanimljiva vrata od terase koja je stalno otvarao i zatvarao, pa je stalno izlazio na vanjsku prostranu terasu, pa se počeo penjati stepenicama. Sve što...

Iako mi je ovo drugo dijete, mislim da sam sad više bila u strahu nego kad sam s prvim krenula s dohranim. Sada u moru svega, svakakvih novih metoda, raznih dodataka za jelo, raznih teorija kada treba krenuti ili ne, kažem vam iskreno, nije mi bilo svejedno krenuti, jer nisam znala kako ću se ponovno snaći. Ipak je prošlo skoro 8 godina kad sam zadnji put bila na početku dohrane, ne sjećam se puno toga, znam samo da je jeo sve što sam mu skuhala i da nam je cijela ta priča bila odlična i divna.  S tim načelom da nam i ova dohrana krene kako treba, polako, postepeno i bez stresa, veselo i s osmijehom na licu, krenuli smo u našu novu avanturu: DOHRANA.  Možda je važno reći kako ovaj moj malac za razliku od brata nikad nije jeo ništa osim majčinog mlijeka. Ovaj malac je jedan veliki sisoljubac i jako puno voli sisati i jesti što se po njemu može i vidjeti.  S dohranom smo krenuli nekoliko dana prije navršenih 6 mjeseci, jer po preporuci pedijatrice i po preporuci Svjetske zd...